Käthe Kollwitz,  Kod doktora, 1920

Käthe Kollwitz  Beim Arzt, 1920 ( At the Doctor's ), (20,2 x 29,7 cm)

Kathe Kollwitz je  jedna od najznačajnihih nemačkih umetnica dvadesetog veka, izuzetna  žena koja je stvorila vanvremenska umetnička dela u uslovima teškog života i oskudice. Njeni radoivi  reflektuju socijalne uslove tog doba  i tokom 1920tih godina stvorila je seriju dela koja se  tiču  rata, siromaštva, života radničke klase i života običnih žena. Njen suprug je bio lekar u siromašnom delu Berlina koji je nudio besplatno lečenje siromašnima,  tako da je Kate Kolvic imala prilike da se svakodnevno sreće sa gradskom sirotinjom i seljacima,   njihovim patnjama, bolestima i strahovima. 

Svakodnevna životna iskustva su direktno uticala na njen rad, koji je prikazivao očaj miliona tokom perioda depresije, masovne nezaposlenosti i nezadržive inflacije.  Njen urodjen osećaj za  socijalne nepravde i saosećanje sa patnjama siromašnih je doprineo  izboru medija na kome je radila. Preferirala je otiske zbog strogih tonova i manje “neozbioljnosti“ nego kod uljanih slika, ali i zato što su koštali manje i što su bili dostupni većem broju ljudi.

Krupne izolovane figure u njenim radovima prikazuju patnju,  tugu, bespomoćnost ili tegobna  preispitivanja. Tema Pijete, Mrtvog Hrista u majčinim rukama, progoni Kolvicovu kroz celu njenu karijeru. Mnogi njeni radovi prikazuju upravo ovu,  najtragičniju od svih pozicija, majku sa svojim mrtvim detetom na rukama. Sasvim razumljivo, ako imamo na umu da je izgubila svog 18godišnjeg sina na zapadnom frontu u privim mesecima Velikog rata.

Tokom Nacističkog perioda izgubila je svoje mesto profesora i zabranjeno joj je da izlaže. Godine 1936  njena dela su povučena iz muzeja i galerija, pošto je njen rad svrstan u „degenerisanu  umetnost“.

Na slici „Kod doktora“, vidi se kako ozbiljan proćelav doktor sa bradom i naočarima  postavlja stetoskop na gola ledja dečaka i koncentrisano osluškuje disajne šumove. Njegovo lice deluje ozbiljno, čak zabrinuto, sa naglašenim naboranim čelom. Oslanjanući se lovom rukom o koleno, nagnut unapred svu svoju koncentraciju upućuje  na ono što se čuje preko stetoskopa iz dečakovih pluća. A to što se čuje svakako nije utešno, jer na doktorovom licu se očitava krajnja zabrinutost, sa izraženim borama na čelu i stisnutim usnama izgubljenim u bradatom licu. Očli su mu sklopljene od koncentracije. Mršava, zabrinuta žena sedi nasrpam njih oslanjanjući glavu na svoju šaku. Dečak očito boluje od tuberkuloze, koja je u to vreme bila neizlečiva. Majka očekuje od doktora smrtnu presudu ne samo za svog sina, već  verovatno i za sebe i za svju ostalu  decu.

Malo je ko u istoriji umetnosti prikazao emocije očaja  i bespomoćnosti kao što je to kroz svoje radove izrazila Kate Kolvic.