"Ad manum medici"  

Izložba fotografija lekara fotoamatera  

XXXII Timočki medicinski dani, 23. maj 2013. Zaječar

Otvaranje izložbe

Uručivanje nagrada

Neki autori nisu bili  prisutni na otvaranju izložbe

Ad manum medici VII

Nagradjene fotografije

Zlatna plaketa

Iznad Kapadokije 3, Kornelia Đaković Švajcer, Sremska Kamenica

Srebrna plaketa

Neboderi streme nebu, Nikola T. Kostić, Gračanica

Srebrna plaketa

Magla na Staroj Planini, Velojić Gordana, Zaječar

Bronzana plaketa

Sagrada Familia, Živanović Slavoljub, Beograd

Bronzana plaketa

Zaboravljeni, Ristić Srećko, Niš

Bronzana plaketa

Alpinisti, Mont Blanc, Pavić Sladjana, Užice

Pohvala

Čičak, Repac Marina, Novi Sad

Pohvala

Kućica na Dojranskom jezeru, Mitrović Dragana, Knjaževac

Pohvala

Hrabrost, Trojančević Slavica, Gornji Milanovac

Pikaso uživo

- slikanje svetlom -1949. 

Skulpture Branislava Trifunovića   

Zaječar, Radul Begov konak, 18. 06. 2013.  godine, 19.00 h

Branislav Trifunović je rodjen 1956. završio je medicinski fakultet i specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva. Živi i radi u Loznici. Skulpturom se bavi od 2008. godine. 

Detalji sa otvaranja izložbe

"Agnus dei"

"Protiv grada" 

"Težak"

Kraljica  Monparnasa

(Kiki kao model)

Gustaw Gwozdecki: Alice Prin or Kiki de Montpar-nasse, circa 1920.

Moise Kisling, Kiki, 1921.

Medjinsky, Kiki Montparnasse, 1921

Kees Van Dongen, Kiki de Montpar-nasse, 1922.

Man Ray,  Kiki de Montpar-nasse, 1923. 

Mose Kisling,  Kiki de Montpar-nasse, 1925.

Pablo Gargallo,  Kiki de Montpar-nasse, 1928,  Bronze. Front view. Musée de Louvre.

Sava Šumanović, Jutro, 1929

Sveti Pavle na putu za Damask

Preobraženje ili epileptički napad

Preobraženje na putu za Damask, 1600-1601

Kapela Čerazi, Santa Maria del Popolo, Rim

Preobraženje na putu za Damask predstavlja Karavađovo remek delo slikano 1601. godine za kapelu Čerazi u crkvi Santa Maria del Popolo u Rimu. Ova slika čini par sa slikom Raspinjanje Svetog Petra, koja se nalazi na naspramnom zidu kapele. Obe slike poručio je monsinjor Tiberio Čerazi septembra 1600, no obe su bile odbijene. Preobraženje Svetog Pavla se trenutno nalazi u privatnoj kolekciji, dok se u kapeli nalaze dve novije verzije predstave patrona Rima. Ne može se sa sigurnošću tvrditi zašto su prve verzije bile odbijene.

Novija verzija predstave preobraženja svetog Pavla manje je haotična nego original i moguće je da je ovo bio jedan od razloga zbog čega je prva verzija bila odbijena – želja crkve da se akcenat u potpunosti stavi na svetog Pavla i na događaj koji ga je uveo u hrišćansku veru i približio Bogu.

Na slici je predstavljen trenutak kada je Savle (koji će posle preobraženja poneti ime Pavle) pao sa konja pošto mu se ukazala svetlost sa neba i pošto je čuo glas božiji. Raširenih ruku on leži na zemlji i njegovo telo dijagonalno ispruženo u dubinu pod uglom od 45 stepeni primorava posmatrača da iskrivi vrat i okrene glavu kako bi pogledao u oči palog vojnika i video da su zatvorene. Njegove raširene ruke govore u prilog tome da se Savle nije samo onestvestio i pao sa konja, već se čini da je u nekoj vrsti zanosa. Mnogi naučnici u ovoj predstavi (kao i u drugim predstavama istog događaja različitih autora) vide čoveka koji doživljava epileptički napad. U Irskoj se od davnina za epilepsiju kaže “bolest Svetog Pavla”, ali je tek 1987. godine u stručnoj javnosti argumetnovano branjen stav da je Sveti Pavle u trenutku preobraženja doživeo epileptički napad. Od tada ne prestaju diskusije da li je, ili ne, Sveti Pavle na putu za Damask doživeo epileptički napad, parcijalni kompleksni sa sekundarnom generalizacijom (kako bi se po savremenim kriterijumima dijagnostikovao), sa mističnim sadržajem i postiktalnim privremenim slepilom.

Slika otkriva prepoznatljiv Karavađov stil, koji se pre svega prepoznaje u tamnoj pozadini koja, pak, nije u skladu sa Pavlovim opisom, koji govori da se događaj desio u podne. Karavađo je u svom maniru predstavio i natprirodnu svetlost pojačavajući njen efekat bogatim namazom boje. Telesna realnost tromog konja koji ispunjava gornju polovinu slike, kao i nezgrapnog konjušara krupnih ruku kao i samog Savla, izuzetno je naglašena i na ovaj način još snažnije prenosi poruku slike, koju čini snaga Božje volje.

Karavađo koristi niz psiholoških podsticaja kako bi naveo posmatrača da se saživi sa iskustvom svetitelja. Njegov cilj nije bilo predstavljanje određenih dešavanja, već značajnog trenutka mirovanja. Slikar nije želeo da posmatrača obavesti o konkretnim događajima, već da na njega prenese osećanja Svetog Pavla kako bi posmatrač mogao da se saživi sa iskustvom svetitelja i da oseti moć najznačajnijeg događaja u njegovom životu.

Ada Vlajić