Frida Kalo, Autoportret sa portretom doktora Farila, 1951.

Frida Kahlo, Self-Portrait with the Portrait of Doctor Farill,  1951. Oil on Masonite. 41.5x50cm. Gallery Arvil Mexico City.

Frida Kahlo je Meksička slikarka, nadrealističkog pravca. Slikarstvom je počela da se bavi posle saobraćajne nesreće koju je preživela u  mladosti i koja je ostavila teške posledice na njeno zdravlje. Od 143 njenih  slika, 55 su autoportreti.  U svojim radovima Frida Kalo uglavnom  prikazuje bol i patnju  koje su  pratile njen život.

Doktor Huan Faril je operisao Fridu 1951 godine 7 puta pošto se njena bolest značajno pogoršala. Po delimičnom oporavku koji je bio u tom stepenu  da mže da slika (ma da je Frida često slikala i u bolničkom krevetu, koristeći specijalnol konstruisane stalke za to), stvoreno je odvo delo. Slika je bila posvećena doktoru Farilu.

Kompozicija slike ima elemente naivnog slikarstva Meksika, tzv “Ex-Voto i  Retablo” stila, gde se umetnik (najčešće je to naivni umetnik skromnih sposobnosti) zahvaljuje nekom svecu ili zaštitniku  koji  ga je spasaso ili mu pomogao da prebrodi neku tešku situaciju. Ove slike su ostavljanje na svetim mestima, uglavnom u crkvama i oko njih. Sastojale su se iz tri elementa : Sveca, Opasnog dogadjaja i pisane zahvalnice.

Ambijent ove slike je krajnje jednostavan, soba sa zidom u u beloj i polavoj boji  i  dašćanim podom u blatno braon tonu, oslikava jednostavnost meksičke kuće. Na slici je prikazano platno sa slikom doktora Farila na slikarskom stalku, i Frida koja sedi u invalidskim kolicima.  Platno koje je prikazano  na slici, u stvarnosti  ne postoji, naslikan je Doktor Faril, u odelu sa kravatom, ozbiljnog izraza lica, pogledom uprtim naviše. Pošto je nameravala da se slikom zahvali doktoru, Frida je mogla da jednostavno naslika sam portret , kao što je prikazan na njenoj slici, ali se umetnica odlučila da  snažnu, odlučnu figuru doktora upotpuni sopstvenim prisustvom i na taj način dodatno iskaže svoje poštovanje, divljenje i zahvalnost  lekaru koji je bio tako istrajan u pokušajima da joj olakša život i oslobodi je patnje. S druge strane izdvojila ga je iz svoje realnosti , jer pored nje koja je u invalidskim kolicima doktor  je na platnu, u svetu koji  nije u istom nivou, nalazi se u nekom uzvišenom svetu. Tako ga je i predstavila, dokrtor je  naslikan kao da ga posmatrač vidi  odozdo, kao što se često prikazuju sveci i uzvišene ličnosti.  Doktorov portret je godotvo monohromatski, i  umetnica je sebe prikazala u krajnje jednostavnoj odeći,  u tradicionalnoj meksičkoj  bluzi sa jedva primetnim ukrasnim detaljem, u  još jednostavnijoj  suknji koja je naborana i spušta se do poda potpuno joj prekrivajući noge. Lice umetnice je prepoznatljivo. odlučnog pogleda uprtog direktno u posmatrača, sa obrvama koje su naglašene i  tako karteristične za Fridu, da su gotovo jedinstvena prepoznatljiva njena  karateristika.  

Najmarkantiji detalj i fokus čitave slike jeste njen slikarski pribor koji drži u rukama. Paleta ima oblik otvorenog  ljudskog srca, sa prepoznatljivim konturama komora i pretkomora, aortama i venama. Paleta, ili bolje je reći otvorenog srca koja Frida drži u ruci pred portretom svog doktora,  je crvene boje. U desnoj ruci  Frida drži snop slikarskih četkica čiji su vrhovi uredno sredjeni i imaju oblik vrhova kopalja. Četkice su uglavnom crvene, a sa njih kaplje upravo ta crvena boja. Elementi simbolike u ovom platnu su jasni. Frida  koja je u invalidskim kolicima, znači nemoćna i slaba, iskazuje svoju unutrašnju snagu izrazom lica, odlučnim pogledom  i čvrstinom kojom drži  četkice, otvara svoje srce i na taj način potpuno izlaže svoje najosetljivije delove tela i sovoje duše pred očima lekara u koga ima potpuno poverenje i kome je beskranjo zahvalna.

Ova slika je Fridin poslednji potpisani autoportret.  Tri godine kasnije, na samrti, zabeležene su njene reči: “..nadam se da je izlaz srećan (veseo) . Nadam se da se nikada neću vratiti…”

"I hope the exit is joyful - and I hope never to return - Frida"