Gerit van Hontorsta, Zubar, 1622.         

Značajno mesto u holandskoj umetnosti XVII veka zauzima žanr slikarstvo, predstave iz svakodnevog života običnih ljudi. Ova dela beleže razne aktivnosti: svakodnevni život u domu, ulične scene, scene na pijaci, u kafani i mnoge druge. Neretko nailazimo i na scene sa tematikom medicine i hirurgije. Kao deo svakodnevnog života, bolest i njeno lečenje nisu se mogli zaobići u žanr slikarstvu. Scene posete lekaru, scene čekanja, lekara koji mere puls ili pomno posmatraju i analiziraju pacijenta veoma su rasprostranjene.

U XVI veku postalo je prihvaćeno razmišljanje da je za napredovanje u medicini i hirurgiji veoma značajno praktično znanje, odnosno vežbanje putem obdukcija. Veoma brzo analiziranje ljudskog tela i njegovih nedostataka koje bi prouzrokovale bolesti putem obdukcija postalo je nužno za sve one koji su želeli da bolje razumeju čoveka i njegovu anatomiju. Ovo se svakako ne odnosi samo na lekare i hirurge, već i na slikare koji su često prisustvovali obdukcijama kako bi i sami iz prve ruke videli ljudsko telo i bolje ga razumeli što bi im pomoglo u njegovom reprodukovanju. Jedna od najpoznatijih slika koja prikazuje ove javne obdukcije jeste Rembrantov Čas anatomije doktora Tulpa gde možemo videti grupu ljudi koja sa velikom zainteresovanošću posmatra rad doktora.

Za razliku od lekara, koji su se školovali za ovu profesiju, zubari nisu prolazili kroz formalno obrazovanje. Uglavnom su to bili berberini koji su se specijalizovali za manje hirurške intervencije, uglavnom za vađenje zuba. Vremenom, ove dve profesije prestale su se povezivati i ljudi koji bi se opredelili za vađenje zuba prerastali su u zubare.

Mnogo je slika koje beleže vađenje zuba u ovom periodu. Jedna od reprezentativnijih je i delo Gerita van Hontorsta sa naslovm Zubar. Na slici je predstavljen trenutak neposredno pre nego što će zub biti izvađen. Na licu zubara može se pročitati izuzetna pažnja koju on posvećuje ovom činu i neverovatna usredsređenost na ono što radi. On nije ometen posmatračima koji su se okupili oko pacijenta i sa znatiželjom posmatraju ceo proces dok istovremeno pokušavaju da umire samog pacijenta.

Kompozicija dosta podseća na Rembrantova dela, pogotovu na Čas anatomije gde telo koje se nalazi na stolu predstavlja središnju tačku u koju su upereni pogledi prisutnih. U Hontorstovom delu pacijent, tačnije njegova glava, takođe predstavlja središnju tačku koja je dodatno istaknuta osvetljenjem koje dopire iz sveće koju drži jedan od prisutnih ljudi. Svetlost slabije obasjava lica prisutnih, ali sasvim dovoljno da bismo mogli zapaziti njihovo iznanađenje, zapanjenost i zainteresovanost za sam događaj. Ostatak scene obavijen je tamom tako da se na zidu u pozadini tek naziru pojedini predmeti.

Scene medicinskih zahvata budile su veliko intereovanje kod slikara. Kao deo svakodnevnog života, ove scene zauzimale su značajno mesto i u predstavljanju ljudskog života. Pored interesovanja za same zahvate i medicinske tehnike, slikari se trude da u velikoj meri predstave i ljudsku emociju koja prati ove događaje: strah pacijenta, smirenost i usredsređenost lekara ili zubara, znatiželju i saosećanje posmatrača. Ove emocije, iako na Hontorstovom delu slikane pre skoro 400 godina i danas ostaju nepromenjene. Posete zubaru i lekaru uvek izazivaju vrtlog emocija kod pacijenta, dok lekari i dalje odišu smirenošću i staloženošću čime nas uveravaju da će na kraju ipak sve biti u redu.

Ada Vlajić

Istoričar umetnosti